Bol u vratu – cervikalni sindrom

Bol u vratu (cervikalni sindrom) – kako nastaje?

Bol u vratu najčešće nastaje kao posledica degenerativnih promena na kičmenom stubu, kao iritacija
ili kompresija cervikalnih (vratnih) nervnih korenova, usled problema vaskularnih elemenata,
ali naravno može nastati i kao posledica traume (saobraćajna nesreća), osteoporoze,
tumora, urođenih malformacija kičmenih pršljenova…
Učestalost cervikalnog sindroma odnosno bolova u vratu je velika i povećava se sa
godinama života. Preko 90 % ljudi je makar jednom u životu osetilo bol u vratu. Kao i
kod lumbalnog sindroma, najčešći uzrok bolnog vrata su degenerativne promene na
vratnom delu kičme.
Glavna karakteristika vratnog dela kičme je postojanje unkovertebralnih (Luschine)
zglobova. Promer međupršljneskih otvora vratne kičme je značajno manji nego u
ostalim delovima kičme, zbog čega dolazi do neposrednog kontakta navedenih zglobova i
nervih korenova. U toku degenerativnog procesa u zglobovima nastaje iritacija i
kompresija nervnih korenova.

Bol u vratu - DES ambulanta

Bočni produžeci unkorvertebralnih zglobova imaju zaštitnu ulogu jer sprečavaju
protruziju i prolaps intervertebralnog diskusa tako da su akutne hernijacije diskusa
vratnog dela kičme vrlo retke.
Kod osoba sa degenerativno izmenjenim koštano-zglobnim strukturama vratnog dela
kičme i najmanja trauma, nagli pokreti glave, nepovoljni položaj vrata u toku spavanja ili
nekih profesionalnih aktivnosti može dovesti do subluksacije ovih zglobova i i još većeg
sužavanja tesnog intervertebralnog prostora i na taj način izazivaju iritaciju i kompresiju
nervnih korenova ili vertebralnih arterija.
Vratni deo kičme se sastoji od 8 pršljenova, pa u zavisnosti od nivoa problema, možemo
razlikovati nekoliko kliničkih slika.

Klinička slika cervikalnog sindroma

U kliničkoj slici Cervikalni sindrom se može podeliti u nekoliko zasebnih oblika.

1.Cervikalni sindrom

Pacijenti se uglavnom žale na bolove u vratu i ramenima koji nastaju postepeno ili naglo
nakon nepovoljnog položaja ili nekontrolisanog pokreta vrata.

Najčešći znaci su:

– palpatorna osetljivost i bolnost vrata i ramena
– spazam (grč) paravertebralne muskulature
– ograničena pokretljivost vratne kičme

2.Cervikobrahijalni sindrom

je posledica iritacije i kompresije nervnih korenova C4-C8. U najvećem broju slučajeva
pacijenti se žale na: bolove u vratu koji šire preko ramena duž cele ruke, utrnulost prstiju
šaka.
Tegobe mogu nastati akutno kao posledica protruzije i.v.diska što je vrlo retko, a
uglavnom su hroničnog karaktera.
Mišićni refleksi mogu biti očuvani ili izmenjeni, ugašeni u zavisnosti od stepena
pritiskanja motornog neurona.
Kao posledica težeg oštećenja dolazi do atrofije i slabosti odrešenih grupa mišiča
rameno-lopatičnog pojasa i ruke (m.deltoideusa, m.biceps.brachii..).

3.Cervikocefalični sindrom

Praćen je glavoboljom različitog karaktera i inteziteta zbog čega se često zove i
cervikalna migrena i cervikalna glavobolja. Najčešći uzrok su degenerativne promene na
vratnom delu kičme. Glavobolja je najčešće lokalizovana u potiljku i širi se prema
temenu.

4.Vertebrobazilarni sindrom

Karakterišu neurovaskularni simptomi a naročito vrtoglavica, nesvestica, muka,
glavobolja, zujanje u ušima. Najčešće su posledica iritacije zadnjeg vratnog simpatikusa i
vertebralne arterije pa dolazi do kompromitovane cirkulacije naročito ko0d starijih osoba.
Da bi se utvrdilo postojanje cervikalnog sindroma moguce je primeniti neki od sledećih
pregleda i dijagnostika:

-dobro poznavanje kliničke slike
-radiografski snimak vratnog dela kičme u dva pravca
-ultrazvučni snimak muskulature vrata i ramena
-EMNG pregled radi odredjivanja visine i stepena oštećenja nervnog korena (u posebnim
slučajevima)
-ORL pregled samo kod postoja nestvestice, vrtoglavice, zujanja u ušima.
-Magnetna rezonanca (MRI) vratnog dela kičme koja je najpreciznija u otkrivanju
prolapsa i hernijacije i.v.diska..

Bol u vratu - DES ambulanta

Lečenje

Lečenje se sastoji od fizikalnih procedura, vežbi i/ili medikamentozne terapije.
Za koji vid ili vidove lečenja ćemo se odlučiti zavisi od kliničke slike, prisutnih
simptoma, akutnog ili hroničnog stanja ali i subjektivnog osećaja pacijenta.

Akutna faza

Fizikalna terapija:

– Mirovanje i relaksacija vratnog dela kičme
– Podržati pacijente da se što pre vrate aktivnostima dnevnog života
– Ne preporučuju se procedure sa dubinskim toplotnim delovanjem, jer mogu dovesti do
egzacerbacije radikularnog bola, ali može da se krene sa elektro procedurama u vidu
interferentnih i TENS struja, lasera, dijadinamicnih struja

Subakutna i hronična faza

Fizikalna terapija:

– Primena blage površinske toplote i/ili hladnoće
– Manuelna masaža
Elektroterapija: interferentne struje, TENS, mišićna elektro stimulacija
– Sonoterapija: ultrazvuk, laser

Kineziterapija:

– Povećanje elastičnosti grudnih mišića, kao i mišića ramenog pojasa i nadlaktica, zatim
paravertebralnih mišića cervikalnog dela
– Jačanje snage mišića vrata, ramenog pojasa i ruku u celini
– Povećanje obima pokreta glave, vrata i ramenog pojasa
Osobe koje su podložnije cervikalnom sindromu su svakako one koje se bave
kancelarijskim poslovima koji podrazumevaju višečasovno sedenje, rad na računaru,
smanjenu fizičku aktivnost.

Bol u vratu - DES ambulanta

Prevencija

Preventiva je veoma važna. Ogleda se u relaksacionim ili terapeutskim masažama,
odmoru, fizičkoj aktivnosti, vežbama istezanja i jačanja. Savetuje se da osobe koje dugo
sede, prave kratke pauze od 10 minuta, na svakih 3 sata i urade par vrlo jednostavnih
vežbi, kao što je podizanje ruku iznad glave i istezanje.
Važno je naglasiti da se vežbe rade sa otvorenim očima, lagano i da ne provociraju bol u vratu.