Sportske povrede (II deo)

Lečenje sportskih povreda:

Standardne metode kojima se leče sportske povrede podrazumevaju razne vrste fizikalne terapije. Ove metode imaju uspeha i od ključnog su značaja za oporavak. Obično se koriste metode: elektroterapija, terapija laserom, ultrazvučna terapija, magnetoterapija, masaža, krioterapija, termoterapija, hidroterapija, akupunktura, kineziterapija.

People photo created by javi_indy – www.freepik.com

Kod sportskih povreda, u akutnoj fazi lečenja (neposredno nakon povrede 48-72h), primenjuje se RICE princip (kao i kod svih povreda): R – rest (odmor), I – ice (led), C – compression (kompresija elastičnim zavojem) i E – elevation (podizanje povredenog dela tela). Mogu se uzimati i nesteroidni analgetici. Osnovni cilj akutnog tretmana sportske povrede je smanjenje bola, borba protiv otoka i hematoma, sprečavanje daljeg oštećenja povredjenih struktura. Nastanak hematoma i daljeg oštecenja znacajno pogoršava stanje nastale povrede i produžava period lečenja do povratka u pun trening i takmicenje (što je u sportu od izuzetnog značaja). Može se reći da je glavni smisao neposrdene faze lečenja nakon sportske povrede (48-72h) sprečiti nastanak krvnog podliva!

Prevencija povreda:

Kada je u pitanju prevencija akutnih povreda situacija je prilično jasna.
Svima je poznat značaj pravilnog zagrevanja mišića i postepenog hladenja posle treninga. Ova dva segmenta treninga povećavaju učinak sportiste, pomažu njegovu psihološku pripremu i stabilnost, stvaraju zonu komfora za samu aktivnost i oslobađaju sportistu neprijatnih grčeva i bolova koji se mogu javiti kod napornih aktivnosti. Međutim, najvažniji efekat zagrevanja i hlađenja predstavlja u stvari prevencija sportskih povreda.


People photo created by freepik – www.freepik.com

Do akutnih povreda najčešće dolazi kada su mišici, tetive i ligamenti “kruti” i “hladni”. Tkivo koje nije “zagrejano” poboljšanjem cirkulacije i izduženo postepenim istezanjem nedovoljno je savitljivo. Zbog toga je izloženo vecem riziku da se ošteti (iskida) tokom uobičajenih uvrtanja, okretanja i istezanja koja prate sportsku aktivnost. Takođe, manje savitljivo tkivo je podložnije povredama zbog preopterećenja. Još jedan razlog zbog koga se savetuje pravilna priprema za izvodenje sportske aktivnosti je što vežbe zagrevanja poboljšavaju koordinaciju pokreta i smanjuju rizik od nezgoda poput okliznuća, pada ili saplitanja, itd.
Pored toga, studije su pokazale da započinjanje zahtevne fizičke aktivnosti (tj. iznenadne naporne fizičke aktivnosti), bez prethodnog postepenog zagrevanja izlaže sportistu riziku od kardiovaskularnih smetnji. Treba uvek imati na umu da dobra priprema poboljšava i sportski nastup. Intenzitet i trajanje zagrevanja i hlađenja varira od sportiste do sportiste. Bez obzira na kondicioni nivo, svako vežbanje treba da ukljuci pet faza: razgibavanje (5 minuta); istezanje (5-10 minuta); zagrevanje (5 minuta); osnovna sportska aktivnost; hlađenje i istezanje tokom hlađenja (10 minuta).

Fizička aktivnost kod mladih:

Nedavna istraživanja Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” pokazala su da je u poslednjih 20 godina gojaznost u našoj državi porasla za čak 60%, a najgore od svega je poražavajući podatak da je svako treće dete gojazno. Gojaznost kod dece je veliki problem iz više razloga, kod gojazne dece se stvaraju uslovi za razvoj brojnih respiratornih problema, dijabetesa, a naročito psihosocijalnih problema. Takođe, postoji veća verovatnoća da ce dete ostati gojazno i u starijim godinama. Glavni uzroci gojaznosti su nedovoljna fizička aktivnost i konzumiranje nezdrave hrane.


Children photo created by freepik – www.freepik.com

Fizička aktivnost je korisna za mnoge aspekte zdravlja. Treba postojati ravnoteža izmedu fizičke aktivnosti i ostalih aktivnosti u toku dana.
Za tinejdžere je preporučena minimalna dnevna aktivnost od 60 minuta. Većina tog vremena bi trebalo da se sastoji od aerobicnih vežbi. Žustriji tipovi aerobičnih vežbi će pomoći u efikasnijem postizanju i održavanju zdrave telesne težine. Aktivnosti koje ubrajamo u ovu kategoriju su trčanje, džogiranje, vožnja bicikla ili plivanje.
Pored aerobnih vežbi koje su više usmerene na sagorevanje masti, preporučeno je da se tri puta nedeljno rade i vežbe za snagu. Mogu se koristiti tegovi, mašine u teretani ili klasične vežbe koje koriste težinu tela.